Jer ?ovek u stvari o sebi nema ništa da kaže, nego da se u jednu halucinaciju utopi koja je, ?ini mi se, bila njegov život. A koja s tim životom nema ništa zajedni?ko, nego on u nekoj svojoj nadi da mu je život bio ispunjen, misli da ima. U te re?i Bore ?osi?a staje okvir izme?u ?ijih granica bi se mogle smestiti sve Adaševi?eve pri?e koja tematizuju široku temu: sudbine ljudi na prostorima srednje Evrope u dvadesetom veku. Pri?ama je zajedni?ka i pripoveda?eva pozicija u storiji. Shodno ?osi?evom citatu, pripoveda? zapo?inje pri?u ali je glavni junak – uvek neko drugi – redovno preuzima, pretvaraju?i taj lirski obojen život u pravcatu proznu halucinaciju. Ono na šta treba skrenuti pažnju svakako je jezik kojim pripoveda Borivoje Adaševi?. Taj je jezik blizak lirici, razigran, poput lavine re?i koja vas nosi do samog epiloga. (Mi?a Vuji?i?)
View Less