U svom kratkom veku Nastasijevi? je napisao jednu zbirku pesama i uspeo da stvori sopstvenu, neponovljivu rodnu melodiju, ne oslanjaju?i se direktno ni na našu srednjovekovnu književnost niti na usmeno pesni?ko predanje. Na nov na?in vratio je Nastasijevi? pesmu u jezik, na na?in suprotan od svojih prethodnika, jezi?kih slobodara; sažeo je i sapeo sve, iš?istio i oplevio, a da je u pesmi sve ostalo, i doga?aj i boja, i so?na re? i retorski obrt. Tu najve?u istan?anost pesme malo je ?italaca prepoznalo kao svoju; taj stepen povla?enja u sebe, u sopstveni jezi?ki i duhovni zaplet, bio je kod nas nepoznat. Ipak to je poezija koja nudi toplinu, bliskost u re?i i gestu, i zove nekud, a da to nije ni unazad, ni unapred.
View Less